www.narakord.com

Ansambl NARAKORD

Ansambl „Narakord“ jedan je od najstarijih ansambala starogradskog melosa u Srbiji i sinonim je za kvalitetnu i lepu novu gradsku pesmu. Osnovao ga je beogradski pregalac pomenutih muzičkih pravaca i doktor stomatologije Ɖordje Kangrga, davne 1975. godine.

„Velika kulturna baština našeg naroda zaslužuje da se neguje na dostojan način, ne krnjeći lepotu i raznolikosti večnih pesama. Brižljivo odabranim aranžanima, ansambl „Narakord“ se predstavlja čistoćom i briljantnošću glasova. On ujedinjuje starogradske i narodne pesme Srbije i drugih naših krajeva, snagom i jednostavnošću svojstveno autentičnom tradicionalnom stilu.“ - Ɖorđe Kangrga

U svom skoro pedesetogodšnjem postojanju, ansambl „Narakord“ održao preko 500 solističkih koncerata u zemlji i inostranstvu: „sve od Aljaske do Australije“, gostovao je u mnogim televizijskim i radio emisijama i na muzičkim festivalima. Samo u beogradskom Domu sindikata održao je četiri solistička koncerata, koje je snimila RTS.

„Narakord“ je snimio gotovo sve izvorne narodne pesme iz Srbije i preko 100 najpoznatijih starogradskih. Neke od njegovih legendarnih novih gradskih pesma su: „Pesme smo pevali stare“, „Hej Sombore“, „Fijakerist“. Zanimljivi su njegovi prepevi u novim aranžmanima poznatih italijanskih kancona, ruskih i ukrajinskih narodnih pesama, kao što su numere: „O sole mio“, „Dnjepr široki“, „Kaljinka“, ciganska numera „Amange romane“ iz filma “Cigani lete ka nebu“.

1977. godine ansambl snima svoj debi album „Kaži mi, kaži“ za produkciju gramofonskih ploča Radio televizije Beograd (PGP RTB) a kasnije četiri albuma za Zagrebački „Jugoton“.

„Kaži mi, kaži“, Ansambl NARAKORD, PGP-RTB 1977. Glavni i odgovorni urednik: Dragiša Petković; Recenzija: Milan Đorđević

Pod naslovom Grupa „Narakord“ sve popularnija", Nedeljne novosti, 13. avgusta 1978. prenele su sledeće: "Poznata grupa „Narakord“ osnovana je pre tri godine, ali i to je bilo dovoljno da osvoje simpatije širom zemlje. Po rečima Đorđa Kanrge, šefa ansambla i stomatologa, na njihovom repertoaru su najčešće starogradske pesme, a nedavno su snimili i longplej ploču „Kaži mi kaži“. Svi smo studenti sem meine i Svetislava Živkovića koji je nastavnik muzike, a u ansamblu su još i Nebojša Lazarević, Branislav Stiović, Dragoslav Andrić, Zoran Arsić, Ratko Radović, Nikola Popović i Igor Matvejev. Najčešće nastupamo u Beogradu, ali smo zato i česti gosti u gradovima širom Jugoslavije. Ipak, najdraža nam je ova skadarlijska scena, tu nekako pevamo od srca, valjda i zbog samog ambijenta, u kome je naša pesma najodomaćenija, - kaže Đorđe Kanrga, šef ansambla. Posle nastupa u „Skadarliji“ sledi turneja po Jugoslaviji, a na jesen snimiće i novu long-plej plocu pod nazivom „Leti aeroplan““.

„Leti eroplan", Ansambl NARAKORD, Jugoton 1978. Glavni i odgovorni urednik: Dubravko Majnarić; Producent: Žarko Petrović; Fotografija i dizajn: Dragan Babić

Na poleđini albuma „Leti eroplan", u produkciji Jugotona objavljenog 1978. godine, nalazio se komentar: „Ovaj mladi ansambl na svoju trogodišnjicu, svojim drugim albumom, nastoji da reprezentuje, najvrednije iz našeg narodnog melosa što je i do sada činio, a to pored ostalih kvaliteta i određuje njegovu nesumnjivu vrednost.“

Na Večerima starogradske pesme u okviru festivala „Beogradsko proleće“, ansambl NARAKORD osvaja četiri nagrade, a pobedjuje 1983. godine sa pesmom Bore Ɖordjevića „Kad ispijem svoje piće“.

Kroz ansambl prošao je ogroman broj muzičara i pevača. Stalnim podmlađivanjem članstva, u traganju za najsposobnijima, ansambl je iznedrio veliki broj danas poznatih eminentnih izvodjača.

„Ranije se starogradska muzika pazila, a Skadarlija je bila kao kolevka za ansamble te vrste. Do nje se nije moglo doći tek tako. Da bi ansambl uopšte ušao u Skadarliju, morala je da se prođe audicija koju je vodio Ɖorđe Karaklajić, poznati kompozitor i urednik u Radio Beograda. Ako nisi bio dobar, nije bilo šanse da se provučeš. Čak su i dobri orkestri morali da idu na dodatno "peglanje", da isprave nedostatke, da bi mogli da zasviraju u nekoj od skadarlijskih kafana.“ - Ɖordje Kangrga